Svi nekad odu. Svi, pa cak i oni  koje volimo najvise. Svi dodjemo na ovaj svet sa   planom sudbine da jednom odemo sa njega.

A onda, kada dodje do toga da ode neko koga volis, onda dusa boli. Gledas u nebo i pokusavas na svaki nacin da ga  kunes, preklinjes, proklinjes, da vrati vreme, da uradi bilo sta. Bilo sta sto bi moglo da smanji tvoju tugu. Zivot je tezak ali tek onda kada izgubimo nekog do koga nam je stalo shvatimo da u njemu nismo dovoljno uzivali.

Da su nam neke druge stvari bile prece i vaznije. Da smo nekim drugim stvarima poklanjali   paznju umesto da smo  voljene ljude zagrlili. Seli, popili kafu, smejali se sa njima. Ili, samo cutali. No, tek onda kada obicno bude kasno shvatimo  gde smo pogresili ali tada  bude kasno. Tad bi smo sve dali za samo jos jedan tren sa osobom do koje nam je stalo. Samo jedan, da joj bar jos jednom dotaknemo   lice, zagrlimo je, osetimo njen dobro poznati miris. Ne vredi.  Ne moze se vratiti vreme. Ne moze se nista promeniti osim da  moramo da prihvatimo da je otisao neko do koga nam je stalo. Da  nam vise nikada nece doci, da nas vise nikada nece pogledati, nasmejati, razumeti.

Pridruži se u našu GRUPU i prati nas svaki dan! KLIKNI >>> OVDE <<<

 Svi nekad odu, ali   uvek se nekako molimo da odemo mi, pre onih do kojih nam je najvise stalo.Kada nam zivot zada taj udarac onda mrzimo ceo svet.

Mrzimo sebe. Mrzimo svoju  sudbinu i svoj zivot i svi su nam krivi.

Na neki nacin cak i sebe krivimo za neke stvari  koje su nam se desile. Za neke ruzne reci koje smo rekli, a koje nismo mislili.  Za to sto smo na prvo mesto nekada stavili neke nebitne ljude  umesto  da budemo kraj onih  koji su nam  obelezili mladost, detinjstvo i zivot.

Ja samo zelim da znas da ja tebe nisam zaboravila. Da ja tebe necu nikada zaboraviti. Da si  jos uvek u mojoj dusi i da se nikad nece desiti da prestanem da te volim. Prosao  je tvoj zivot i sada si na nekom boljem mestu. Ali  da znas da te se setim uvek kad pogledam u nebo. Da ga zamolim da te cuva. I da zamolim tebe da sa tog boljeg mesta cuvas  nas koji smo na zemlji ostali.

Pridruži se u našu GRUPU i prati nas svaki dan! KLIKNI >>> OVDE <<<

Da budes nas andjeo cuvar.  Bas kao sto si bio  moj dok su me tvoje ruke grlile i stitile od svega.

Znam da si  znao koliko si voljen. Da si cak i u svojim poslednjim satima znao da  imas na koga da se oslonis i   da  te  neko ceka da dodjes. Da se vratis. Da ti skuvam kafu, da sedimo   ispod stare krosnje i smejemo se tvojim salama.

Znam da si znao da nisi sam i da imas porodicu koja ce sa  strahom da ceka vesti  o tebi.  Samo, nismo  znali da ce biti ovako. Da nam   nebo nece dozvoliti ni da se pozdravimo. Kad bolje  razmislim mozda je i bolje tako.  Nikad nemas dovoljno snage da kazes zbogom onom koga volis.